Дан рођења Вука Стефановића Караџића – Дан просветних радника Србије.
Вук Стефановић Караџић, српски филолог и књижевник, реформатор српског језика и писма, сакупљач и проучаваоц српских народних песама и других умотворина усмене народне књижевности, писац првог речника и прве граматике, рођен је на данашњи дан, 1787.године, у Тршићу.
Свој велики допринос дао је и проширивању знања о свом народу, у историјском и етнолошком смислу. У српској историји, ништа не може да докаже вечну истину од сведочанства које пружају лик, живот и дело Вука Стефановића Караџића.
Зато смо данашњи 1.час посветили Вуковом животу и делу, у намери да на прави начин вреднујемо Вукову бесмртну задужбину.Ученици наше школе су прочитали пригодан текст, који је припремила наставница српског језика Снежана Лазић.
Рад и заслуге Вука Стефановића Караџића
Пре Првог српског устанка и појаве Вука Караџића, у очима Европе били смо несрећни бунтовници, хајдуци, туђи војници, одметнути или мирни турски поданици, који се поносе својом далеком историјом, некадашњим краљевима и њиховим јуначким походима, победама и задужбинама које су кроз векове оставили. Иако смо знали ко смо и колико вредимо, какве су нам способности и шта све можемо, нисмо успели да се истакнемо и покажемо другим европским народима у свој својој величини. Били смо на рубу Европе, помало одбачени и изоловани и тек се с појавом Вуком све променило.
Док су устаници широм Србији дизали буну против турских завојевача, борили се и гинули за своју слободу и слободу своје земље, Вук је користио своје перо као ново оружје у борби за ослобођење. Између њега и устаника била је дубока веза јер су желели и надали се истом, да се њихов народ одупре сваком поробљавању и живи слободно и достојанствено попут осталих европских народа. Устаници су нас Европи представили као храбре ратнике способне да се изборе за своју националну слободу, а Вук као народ пун духа и дара који заслужује да равноправно, раме уз раме, стане са осталим слободним европским народима.
Схвативши да без културе нема ни слободе ни напретка, Вук је све своје знање о народним обичајима, веровањима и умотворинама, речима и правилима у језику пренео на папир и створио дело српског народа и дело о српском народу. Водио се мишљу да докле год живи језик и докле га поштујемо, њиме говоримо и пишемо, дотле живи и народ, јер језик је оно што је потребно да се људи међу собом разумеју и умно се сједине.
Данас, захваљујући Вуковом устаничком духу, упорности и напорном раду имамо мноштво записаних народних песама у којима су опевани храбри српски јунаци и овековечена наша славна прошлост. Његова заслуга је и наше једноставније писмо. Пишемо онако како говоримо и говоримо онако како пишемо, баш како је у својим граматичким правилима зацртао овај велики граматички геније.
Утврдивши све особености нашег народа у језику, умотворинама, материјалном и духовном животу, Вук Караџић нас је из таме турске провинције увео у круг европских народа. Дао нам је име, свест, самопоузадње, достојанство и отворио нам пут ка светлијој будућности. Захваљујући њему постали смо оно што и јесмо, слободан, културан и писмен европски народ. Зато смо срећни и поносни што смо га имали у тренуцима када нам је био најпотребнији.
