Уопштено говорећи, посао геометара састоји се од израде планова и карата земљине површине. Прикупљени подаци о координатама тачака у простору, изгледу површине, воденим границама и сл. приказују се на геодетским картама.
Сврха израде наведених планова и карата јесте њихова корист осталим техничким и друштвеним струкама. У изради карте одређеног подручја геометри најпре се упознају с подручјем. То значи да њихов посао почиње на терену. Њихов је задатак мерење удаљености између унапред одређених тачака. У ту сврху служе се тоталним станицама, посебним уређајем за регистровање, меморисање и кодирање података на терену. Остали геодетски инструменти јесу: теодолит, нивелир, пантљика. Подручја која је врло тешко или практички немогуће мерити снимају се из ваздуха (авио снимци и сателитски снимци).
Следећи корак јесте израда детаљних планова и карата посматраног подручја. Овај део посла обавља се стандардним техничким прибором, а одвија се у уредима. Уз сваки цртеж прилажу и извештај, који укључује бројне прорачуне и попратни текст. У данашње време све се већи део посла обавља уз помоћ рачунара. Завршни производ рада геодета (план или карта) садржи називе места, оранице, винограде, комплетну хидрографију (реке, језера, мора) и све изграђене објекте на неком подручју. Осим на изради планова и карата одређених подручја, геометри сарађују с грађевинарима и архитектима. Пружају им потребне информације пре саме изградње, прате настале промене те у складу с њима мењају дотадашње планове. Геометри раде већину времена раде у уредима – тек трећину времена проводе на терену. Када раде на отвореном дуго су на ногама и прелазе велике удаљености служећи се теренским возилима. При томе могу бити изложени лошим временским приликама, буци и вибрацијама. Радно време зависи и од годишњег доба.
Посао геометра примерен је особама које су способне уочавати разлике у удаљености и величини објеката, које се добро сналазе у простору и које могу себи предочити простор и објекте у њему. Посао захтева прецизност и тачност, јер свака грешка може имати озбиљних последица за све оне који ће се касније служити израђеним плановима и картама. Зависно од самог места рада, особе морају имати добру кондицију за евентуални већи физички напор и за рад на терену. Посао може бити занимљив онима који воле да бораве у природи и да путују. Предност је познавање математике, посебно тригонометрије, алгебре, геометрије, техничког и механичког цртања, и рачунара.
За звање инжењера геодезије потребно је завршити студије геодезије, који траје 5 година, чиме се стиче назив дипломираног инжењера геодезије. У Србији постоје два Геодетска факултета у Новом Саду и Београду.
Факултети су прилагођене модерним технологијама, прате новости у свету. Инжењери геодезије и геометри углавном су запослени у приватним геодетским и грађевинским предузећима, у Управи за катастар и као геодети у војсци.
